Ko zna, radi, ali šta radi? I, pre svega, šta zna? Čudna navika da se uči od onih koji znaju nešto, od onih koji su više ili manje uspešni (ili se pretpostavlja da su uspešni) u poslovanju ili profesiji, i onda stvarno automatski delotvoran? Ali da li zaista osoba koja zna nešto istovremeno i zna da to prenese drugima?
Polazim od pretpostavke: obuka je profesija. To znači da je to intelektualna delatnost koja se kontinuirano obavlja radi ostvarivanja dobiti, za čije obavljanje su potrebna posebna znanja i veštine. Zato se pitam: ako neko zna kako da bude preduzetnik, menadžer, prodavac ili je sportista, trener, glumac, itd., verovatno će znati (više ili manje dobro) kako da bude preduzetnik, menadžer, itd. Ali da li ta osoba automatski ima znanje i veštine potrebne za profesiju trenera ili kouča?
Nadalje, da li ovaj preduzetnik ili profesionalac koji se bavi obukom i/ili koučingom, obavlja ove profesionalne aktivnosti radi ostvarivanja prihoda, ili to radi iz hobija? Drugim rečima, da li to radi u slobodno vreme, iz strasti, radi zabave i pre svega da bi zadovoljio sebe, ali bez cilja ostvarivanja profita? Jer postoji velika razlika između ova dva različita stanja: ako to radi iz hobija, važno je da se zabavlja i kako god da ide, ide; ako to radi radi zarade, mora da traži klijente i pre svega da ih zadovoljava, ne samo za jedno iskustvo, već kontinuirano i redovno. Nije slučajno što amateri u oblasti obuke često imaju svoje zaposlene i/ili saradnike kao publiku, ili članove različitih strukovnih udruženja, možda čak i onih koje sami predsedavaju.
Koncept prema kojem je za podučavanje potrebno znati kako nešto raditi jeste tačan i opravdan samo ako se uzme u obzir da je za podučavanje potrebno znati kako biti nastavnik. Ako ovo nije tačno, onda imamo veliki problem sa, na primer, svim sportskim trenerima: zapravo, ne znam za slučaj gde bi postalo uspešan trener morao prethodno biti uspešan sportista, čak često nije slučaj da je sportska karijera trenera „svetske klase“ posebno značajna.
To je ista greška koju pravi preduzetnik koji uzima svog najboljeg prodavca (onog sa najvišim prihodima) i kaže: „Ko zna, radi! Dakle, sigurno zna kako da prodaje i, podjednako sigurno, znaće da poduči druge prodavce kako da prodaju više! Imenujem ga Direktorom prodaje“. Rezultat: dobija lošeg direktora prodaje i gubi odličnog prodavca.
Učinite uslugu sebi; sledeći put kada osetite potrebu da pohađate obuku, zaboravite princip da idete na kurs kod super preduzetnika ili mega menadžera, ili poznate sportske ličnosti. Potražite osobu koja zna kako da radi i obavlja posao trenera, a još više ako tražite kouča, jer u koučingu, amateri mogu naneti ozbiljne štete, veoma ozbiljne. Nije slučajno što je profesija kouča neko vreme definisana prema zakonu 4 od/2013 i takođe prema Tehničkom standardu UNI 11601:2015.
Naravno, događaji oko „testimonijala“ imaju svoju vrednost, ali ne nazivajte ih obukom, nazovite ih „događajima“, odnosno, događajima ili situacijama koje mogu biti odlučujuće u odnosu na objektivnu ili subjektivnu situaciju, ali ne nužno „formiraju“. Cilj „događaja“, kao i njegova svrha, jeste da inspiriše, što je tačno ili jedino ono što se može dobiti slušajući priču osobe koja je postigla značajan rezultat.
Ako zaista želite da naučite od neke osobe, osigurajte se da ta osoba postane vaš tutor i svakodnevno radite sa njom. Ako se njeni modeli poklapaju sa vašima, tada ste pronašli mentora. Ako se ne poklapaju savršeno, brzo ćete shvatiti da vam je pružila osnovu, ali da ima mnogo stvari koje treba da naučite i razumete, i moraćete da počnete da studirate i pohađate prave kurseve obuke.
Obuka je profesija i kao takva, mora biti pravilno izvođena. Potrebna je stručnost, posebna znanja, odgovornost, svestranost. Bez sumnje, direktno iskustvo u vezi sa predmetom je važno, ali to nije i ne sme biti jedina karakteristika.
Neka preduzetnici se bave preduzetništvom, a neka treneri obukom, i dozvolite trenerima da obavljaju svoj posao.
Ako ne verujete da je ovo razmišljanje koherentno i osim ako vaša deca, kad odrastu, ne žele da postanu nastavnici, odmah povucite svoju decu iz škole! Jer šta imaju da poduče ovi gospodin i gospođa, koji ne rade ništa osim što prenose znanje, veštine i kompetencije? Potpuno beskorisno…
Na kraju, obuka nije nagrada, već zahtevna i naporna aktivnost. Događaj sa super likom, s druge strane, jeste (ili bi trebalo da bude) zabavan trenutak.
Dobar provod!
Objavio: Valter Ribichesu