Brzo se kaže ‘Menadžer’!

Menadžerske veštine.

Termin menadžerske veštine definiše onu oblast veštine koju mora/treba da poseduje neko ko obavlja koordinacionu ulogu sa upravljačkim odgovornostima. One se obično dele na osnovne veštine i veštine izvođenja. Osnovne veštine su neophodne za obavljanje posla. S druge strane, veštine izvođenja su one koje treba steći ako želite da postignete izvrsnost.

Nije svako sposoban da obavlja rukovodeću ulogu, čak i oni koji su u stanju da postignu odlične rezultate u operativnoj ili koordinisanoj ulozi ne moraju nužno imati karakteristike da drže rukovodeću ulogu sa jednakim uspehom. U stvari, menadžer se ne prepoznaje i ne meri svojim neposrednim radnjama koliko proizvodom onih koje obavlja tim kojim rukovodi i/ili procesom za koji je odgovoran.

Konkretno, postoje 3 kategorije menadžerskih veština koje vredi identifikovati kako biste imali jasne ideje prilikom obuke ili ažuriranja.

Menadžer mora da poseduje:

tehničke veštine

konceptualne vještine

veštine odnosa

Tehničke veštine

Tehničke veštine su osnova svakog menadžera (osnovna menadžerska veština). Imati upravljačku ulogu znači pre svega imati odlične veštine i sveobuhvatno tehničko znanje o vašem tržištu, proizvodu/usluzi, procesu itd. u zavisnosti od obima delovanja menadžera. Bez ovog znanja nemoguće je upravljati i koordinirati resurse koji su nam na raspolaganju, kao ni odabir, obuku i obuku, niti je moguće razvijati i kontrolisati faze bilo kog poslovnog procesa. Ako je menadžer odgovoran za tim ljudi, on mora savršeno da zna kako da izvršava zadatke koje zadaje članovima samog tima, kao da rukovodi proizvodnim procesom, ili je odgovoran za poslovnu jedinicu, mora poznaju pojedinačne korake koji vode ka stvaranju i/ili pružanju očekivanog proizvoda/usluge.

Tehnička kompetencija menadžera je posebno široka, odnosno on je odgovoran za rad drugih u vezi sa postizanjem očekivanih rezultata čak iu okviru procesa koji mogu biti posebno složeni. Stoga je greška očekivati i zahtevati stalnu i ujednačenu praktičnu sposobnost na svakom koraku i u svakoj oblasti. Ono što je osnovno za dobrog menadžera jeste poznavanje tehnike, koja, kao što je poznato, zahteva stalnu vežbu i obuku da bi se vešto primenio, nešto što menadžer ne može da ima jer nije operativna uloga. Korišćenje praktične sposobnosti kao mere za ocenjivanje performansi menadžera je greška koliko je gruba, toliko i rasprostranjena. Na primer, promovisanje prodavca u menadžera prodaje samo zato što je prodao više od svojih kolega ispostavlja se nesrećnim izborom 9 puta od 10. Bolje bi bilo da se u menadžersku ulogu unapredi neko ko je pokazao veoma dobro poznavanje tehnika i procesa koji dovode do veće prodaje i u stanju je da njima upravlja i prenosi ih na ceo tim, izvlačeći najviše od svakog člana tima. tim.

Ne smemo brkati tehničku kompetenciju sa sposobnošću da je prenesemo. Menadžer je, u stvari, pozvan da efikasno i brzo podržava, usmerava, analizira, verifikuje i ispravlja (gde se smatra neophodnim). Stoga, one iz upravljanja učenjem, niti one iz koučinga ili mentorstva, nisu među njegovim veštinama. Odgovornost menadžera treba da prestane (koristim uslov jer posebno u Italiji postoji velika konfuzija u vezi sa ovim korakom) na izboru rešenja za obuku i razvoju veština članova njegovog tima, identifikaciji puteva i alata za proveru ostvarivog. i postignute rezultate. Kao što nije neophodno da menadžer bude posebno vešt u svakoj operativnoj funkciji kojom je pozvan da rukovodi, nije bitno ni da je u stanju da adekvatno prenese sve potrebne veštine, međutim, ne može da ne zna šta on želi da postigne u smislu obuke i gde da traži da bi razumeo da li dobija ono što je želeo iz plana obuke.

U svetlu onoga što je rečeno, može se rezimirati rekavši da su tehničke veštine one koje omogućavaju menadžeru da razume kako da postigne određene ciljeve. Ove veštine se ne odnose samo na programe i mašine, već i na sve one veštine potrebne za povećanje prodaje, dizajniranje novih proizvoda i učenje kako da ih plasiraju na tržište.

Konceptualne vještine

Međutim, kada govorimo o konceptualnim menadžerskim veštinama, mislimo na sposobnost razmišljanja/rezonovanja i formulisanja novih ideja. Menadžer je, štaviše, pozvan da analizira probleme i pronađe rešenja strateške i/ili taktičke prirode u zavisnosti od nivoa (nizak, srednji, vrhunski). Sposobnost i veštine u vezi sa tehnikama rešavanja problema su stoga fundamentalne jer pomažu u upravljanju i prevazilaženju svih prepreka koje se mogu pojaviti, od predvidivih do najneočekivanijih.

Ove vrste veština su podjednako važne kao i tehničke i stoga dobar menadžer treba da poseduje obe. Osećaj odgovornosti takođe spada u ovu porodicu veština. Sposobnost da vizualizuje posledice svojih direktnih akcija u budućnosti, kao i posledice svog tima ili cele poslovne jedinice kojom je pozvan da upravlja i pre svega, sposobnost i brzinu intervencije u sadašnjosti da modifikuje akcije to će dovesti do postizanja očekivanog rezultata tamo gde nije u skladu sa očekivanjima, osnovna je veština menadžera. U komercijalnoj mreži, dobar menadžer prodaje je onaj koji je u stanju da radi na procenama naplate prodaje svojih ljudi, implementirajući čak i radikalne planove intervencije gde prognoza naplate porudžbina nije usklađena sa zadatim ciljem prometa.

Veštine odnosa

Na kraju, hajde da detaljnije pogledamo treću kategoriju menadžerskih veština. Menadžer mora da poseduje specifične veštine u međuljudskim odnosima. Ovo je važan, zaista fundamentalan aspekt čije se posledice ne mogu potceniti. Znati šta treba da se radi, a ne biti u stanju da to znanje prenese na one koji moraju da obave posao, u smislu rezultata, jednako je neznanju. Menadžer stoga mora biti u stanju da komunicira sa svojim saradnicima, da ima i održava kvalitetan odnos sa njima i da stvori adekvatno opuštenu klimu koja ima za cilj povećanje produktivnosti.

Jedan od aksioma pragmatike komunikacije naglašava važnost aspekta odnosa u poređenju sa aspektom sadržaja kada želite da efikasno prenesete poruke. Ljudsko biće ne utvrđuje značenje primljene poruke na osnovu njenog sadržaja koji dekodira svojim lingvističkim znanjem koristeći pre svega verbalni aspekt komunikacije, već aspekt odnosa koji ima mnogo više veze sa komponentnom semantikom i analogijom. komunikacije s obzirom na konstrukciju same reči. To znači da, ako menadžer želi da dobije određeni rezultat od jednog od svojih saradnika, prvo mora da se uveri da i njegov saradnik teži da dobije isti rezultat i da to učini, menadžer je dužan da deluje na relacionim aspektima. Nije dovoljno reći im, zaposleni to mora da podeli i želi da dobije.

Ukratko, aktivnost upravljanja može se tumačiti kroz 11 osnovnih veština. Rad menadžera, kao i njegov izbor, stoga treba vrednovati kroz nivo njegovih veština u odnosu na ovih 11 ključnih tačaka. su:

  1. Planiranje (upravljanje vremenom)
  2. Efikasna komunikacija
  3. Donošenje odluka
  4. Rešavanje problema
  5. Sposobnost delegiranja i kontrole
  6. Motivacione veštine
  7. Mogućnosti analize orijentisane na podatke
  8. Upravljanje resursima (planiranje poslovanja)
  9. Poznavanje tržišta
  10. Samoupravljanje
  11. Liderstvo

Zatim postoje lične karakteristike koje se ne mogu naučiti i koje su takođe posebno složene za procenu i merenje. Znati kako se čvrsto nositi sa problemima bez gubitka pristupačnosti prema ljudima, umeti da odvoji rad saradnika od njegove ličnosti, sposobnost razlikovanja između profesionalnog i ličnog, predispozicija za aktivno slušanje, strast i entuzijazam su uslovi koje ne mogu. biti naučen, ali može, ako ništa drugo, biti inspirisan i inspirativan.

Oni koji misle da su dobar menadžer, ali ne govore drugima šta treba da rade; dobar menadžer objašnjava šta treba da se uradi; još bolji menadžer pokazuje šta treba da se uradi; veliki menadžer inspiriše akciju svojih saradnika!

Objavio: Valter Ribichesu

Predhodna vest
Sledeća vest

Nema proizvoda u korpi.

X