Zašto ste hronično preopterećeni?

Upravljanje sobom
Zašto ste hronično preopterećeni?
Autor: Israa Nasir
6. januar 2025.

Ako često osećate da ste preplavljeni obavezama i da imate previše posla, uzrok bi mogao biti vaša sklonost ka preuzimanju previše obaveza. Nekoliko razloga zašto se prekomerno obavezujemo uključuje želju za validacijom, strah od odbijanja ili neuspeha, kao i poređenje sa drugima.

„Možete li preuzeti ovaj projekat?“ Da.

„Možete li voditi ovu novu inicijativu?“ Apsolutno.
„Možete li organizovati timski ručak?“ Naravno.

Da. Da. Da.

Ovo sam bila ja pre nekoliko godina kada sam prelazila iz karijere terapeuta u kliničke operacije u digitalnom zdravstvenom startapu. Želela sam da dokažem svoju vrednost i mislila sam da nemam izbora osim da kažem „da“ na svaki zahtev koji mi dođe.

Kako sam sve to planirala da uklopim u svoj raspored? Nisam imala pojma.

Svi u timu su imali više iskustva od mene u digitalnom zdravstvu. Već su dugo radili u startap industriji i znali su mnoge stvari koje ja nisam.

Zato sam verovala da će preuzimanje više odgovornosti nego što mogu da podnesem pokazati drugima da sam kompetentna, pouzdana, posvećena i, što je najvažnije, vredna. Međutim, nisam shvatala da prekomerno obavezivanje ima dve velike cene: kvalitet mog rada i moje zdravlje.

Ova spoznaja mi je došla nakon što sam užurbano završila izveštaj (jer sam imala previše posla), a moj menadžer rekao: „Ovo je mogao biti mnogo bolji izveštaj da si mu posvetila malo više vremena.“

Ironija je bila očigledna. Radila sam više, a postajala manje produktivna. Takođe sam bila preopterećena, iscrpljena i preplavljena.

Zašto se prekomerno obavezujete?

Mladi profesionalci često padaju u ovu zabludu: veruju da će prekomerno obavezivanje — preuzimanje više zadataka nego što realno mogu da postignu — učiniti da izgledaju kompetentnije i nezamenjivije. Osećaju ogroman pritisak da opravdaju zašto su zaposleni ili se porede sa kolegama s više iskustva.

Kombinovano s društvenim narativima koji poistovećuju zauzetost sa uspehom i korporativnim kulturama koje nagrađuju prekomerni rad, mladi profesionalci mogu se naći u začaranom krugu prihvatanja svega — nauštrb svog zdravlja, kreativnosti i dugoročne produktivnosti.

Tri glavne emocije koje mogu dovesti do prekomernog obavezivanja u radnom okruženju:

1. Želja za validacijom (naročito od menadžera): Možda preuzimate više nego što možete da podnesete jer imate snažnu potrebu da budete priznati i cenjeni. Ovo može sprečiti razvoj važnih veština i izazvati anksioznost pri davanju povratnih informacija.
2. Strah od odbijanja i neuspeha: Strah da ćete razočarati kolege ili izgledati nesposobno može vas naterati da prihvatite zadatke izvan svojih mogućnosti.
3. Poređenje sa drugima: Gledanje kolega kako se lako nose sa velikim obimom posla može izazvati pritisak da ih dostignete, iako njihove okolnosti mogu biti potpuno drugačije od vaših.

Znakovi da ste prekomerno obavezani

1. Kažete „da“ na zahteve bez razmatranja kapaciteta.
2. Ne prioritizujete i rešavate ono što deluje najhitnije.
3. Radite kasno ili tokom vikenda da biste se „nadoknadili“.
4. Osećate anksioznost ili ogorčenost kada vas neko zamoli za pomoć.
5. Osećate krivicu kada imate slobodno vreme.
6. Konstantno preispitujete svoje odluke.

Kako pronaći ravnotežu?

• Redovno procenjujte svoj obim posla.
• Praktikujte emocionalne provere sa sobom.
• Koristite preventivnu komunikaciju.
• Uvedite vremenski „buffer“ pre nego što se obavežete.
• Fokusirajte se na „mikro-mastering“ — postizanje izvrsnosti u nekoliko specifičnih oblasti.

Istina je: nije svaka prilika namenjena vama. Ponekad propuštanje prilike oslobađa prostor za prave šanse.