Briga i stres: Zašto je važno razumeti razliku

Jedina stvar na svetu koja je izvesna jeste neizvesnost. Svet je u konstantnoj promeni i sada je više nego ikada važno razvijati svoje sposobnosti, kretati se kroz složenost i neizvesnost na zdrav i produktivan način. Naše početne reakcije na složenost i dvosmislenost često imaju oblik brige i stresa.

Jedina stvar na svetu koja je izvesna jeste neizvesnost. Svet je u konstantnoj promeni i sada je više nego ikada važno razvijati svoje sposobnosti, kretati se kroz složenost i neizvesnost na zdrav i produktivan način. Naše početne reakcije na složenost i dvosmislenost često imaju oblik brige i stresa.

Određeni stepen stresa i brige može biti od koristi kako bi nas motivisao na neophodnu akciju, povećao našu sposobnost rešavanja problema i omogućio maksimalan učinak. Takođe, svakodnevno vidimo primere toga koliko nas lako mogu obuzeti negativne emocije. Ako se nađemo preplavljeni brigom i stresom, postajemo podložni anksioznosti, depresiji ili nizu drugih nezdravih ishoda.

Možda čovek ne može uvek kontrolisati svoje misli i osećanja, ali može kontrolisati svoje odgovore na spoljašnja dešavanja. Cilj je da odvojite vreme da razumete svoje negativne emocije i šta vam one govore pre nego što pređete na rešenja. Da biste efikasno upravljali brigom i stresom, važno je razumeti suptilne razlike između ova dva stanja i koje akcije su efikasne za smanjenje svakog od njih.

PREKLAPAJUĆI KRUGOVI BRIGE I STRESA

BRIGA

Briga je osećaj nelagodnosti ili prevelika zabrinutost zbog određene situacije ili problema. Skloni smo da doživljavamo brigu uglavnom u svojoj glavi, i briga  je uglavnom vezana za fokusiranost čoveka na budućnost. Sa preteranom brigom, vaš um i telo postaju preopterećeni dok se stalno fokusirate na ono što bi se moglo dogoditi. Briga može biti korisna i produktivna jer vas može pokrenuti u akciju i sprečiti odugovlačenje. Preterana briga i negativno razmišljanje će negativno uticati na vaše emocionalno i fizičko zdravlje. Pošto je briga mentalno stanje, ova tri kognitivna alata mogu pomoći da se oslabi i prekine negativan uticaj preterane brige.

1) Razgovarajte sa pouzdanim prijateljem

Govoreći o svojim brigama lakše ćete se vratiti u neutralno stanje i umanjiti uticaj negativnih emocija. Osećaj da vas je neko čuo efikasan je način da sredite svoje misli i pomaže vam da steknete novu perspektivu i sagledate situaciju na pozitivniji način. Podeliti brigu sa prijateljem od poverenja može napraviti veliku razliku i smanjiti postojeći opsesivni pritisak koji osećate. Nije potrebno da vam neko drugi pronađe rešenje. Ono što vam je potrebno jeste da imate nekoga ko će vas saslušati dok vi radite sa svojim negativnim emocijama.

2) Zapišite svoje brige

Možda više volite da zabeležite svoje brige na papiru ili želite da razmislite o njima pre nego što ih podelite sa drugima. Redovno i posvećeno vođenje dnevnika moglo bi vam pomoći da radite sa svojim brigama i izmestite ih iz glave. Dok zapisujete svoju zabrinutost, evo nekoliko pitanja koja treba da imate na umu:

  • Šta vas tačno brine?
  • Da li su vaše brige realne?
  • Kolika je verovatnoća da će se obistiniti to zbog čega brinete?
  • Kakva su vaša osećanja u vezi sa situacijom?
  • Koji je najgori scenario?
  • Koje korake možete preduzeti u cilju ostvarivanja pozitivog uticaja?

3) Definišite svoju kontrolu

Nažalost, nad mnogim stvarima koje nam se dešavaju nemamo kontrolu. Važno je da jasno odvojite koje aspekte date situacije možete kontrolisati, a koje ne. Potrebno je to osvestiti, odnosno definisati brige koje treba otpustiti jer su izvan polja naše kontrole, i istovremeno identifikovati oblasti u kojima će naši napori ostvariti uticaj.

Verovanje u to da možete da utičete na situaciju odrediće vaš odgovor na životne izazove i vašu motivisanost da preduzmete akciju. Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će pojedinci koji imaju interni lokus kontrole:

-Imati jak osećaj samopouzdanja da mogu da uspeju;

-Naporno raditi da postignu stvari koje žele;

-Osećati se samopouzdano u suočavanju sa izazovima;

-Postizati veći uspeh na radnom mestu.

Stiven Kavi pružio je praktičan okvir, Krug uticaja, koji se može koristiti kada želite da radite na osećaju bespomoćnosti kroz identifikovanje stavova i aktivnosti koji se nalaze u krugu vaše kontrole ili uticaja i koji će vam omogućiti da poboljšate situaciju.

STRES

Stres je fizički odgovor na uočenu opasnost koji priprema telo da bude svesno i da odgovori na preteće okolnosti. Stres postaje negativan kada se osoba suočava sa stalnim izazovima bez predaha ili opuštanja između izazova. Kao rezultat toga, osoba postaje preopterećena, a napetost povezana sa stresom raste. U daljem tekstu ćete pronaći dva dokazana načina za smanjenje negativnog efekta stresa.

1) Razvijte zdrav način razmišljanja o stresu

Stres je naš odgovor ili reakcija na stresor, što znači da stres treba da bude, u velikoj meri, pod našom kontrolom. Kako možemo da odgovorimo na ove stresove kako ne bismo skrenuli sa koloseka, a na način koji nam pomaže da se prilagodimo i napredujemo u datim okolnostima?

Kelly McGonigal, istraživač sa Stanforda i autorka bestselera, u svom istraživanju pokazuje da je jedan od najvažnijih faktora za zdravo upravljanje stresom to koliko se ljudi dobro nose sa stresom, a ne sa koliko se stresa suočavaju.

Istraživanja pokazuju da kod ljudi koji na stres gledaju kao na lošu stvar, postoji veći negativnan uticaj na njihovu sreću i zdravlje. Oni koji ga vide kao motivatora uočavaju manje simptome poput glavobolje, bolova u leđima i umora – iako su iskusili istu količinu stresa. Pozitivni aspekti stresa uključuju poboljšane kognitivne sposobnosti i povećanu produktivnost i pamćenje. Zdrav način razmišljanja o stresu uključuje:

  • Gledanje na stresnu situaciju kao na izazov, a ne kao na pretnju
  • Svest da vam vaš odgovor na stres pomaže da se pripremite za vrhunske performanse
  • Razumevanje toga da stres izazivaju samo one stvari koje vi smatrate važnim. Povežite se sa njihovim značenjem i moći ćete da učinite da stres radi za vas.

2) Dišite

Intuitivno razumemo da disanje može smiriti naše misli i emocije. Većina nas je u teškim situacijama ili čula od drugih ili rekla drugima: „Diši duboko“.

Mnogi klinički psiholozi i lekari koriste vežbe disanja sa pacijentima. Međutim, pošto se dišemo po automatizmu, mnogi od nas ne pridaju važnost disanju i ne umeju da iskoriste njegov pun potencijal kako bi umirili um i smanjili stres.

Jedan od razloga zašto disanje može da promeni to što osećate jeste taj što su naše emocije i disanje blisko povezani. Istraživač Pierre Phillipot došao je do dva značajna otkrića o povezanosti disanja i emocija.

  • Vaše disanje oponaša vaše emocije. Kada ste uzbuđeni, dišete brzo i plitko; kada ste smireni i opušteni, dišete polako i duboko.
  • Vaše emocije oponašaju vaše disanje. To znači da možemo da promenimo stanje koje osećamo koristeći disanje. Ako želite da se iznervirate, počnite da dišete brzo i plitko; ako treba da se smirite, samo udahnite duboko i polako.

Fizičke aktivnosti koje pomažu u smanjenju stresa uključuju:

  • Meditaciju
  • Redovnu fizičku aktivnost
  • Spavanje – najmanje 7 do 8 sati noću
  • Odmor i povremenu relaksaciju u toku dana

Najuspešniji ljudi u upravljanju stalnim brigama i stresom znaju da njihovi rezultati ne zavise od spoljnih neprijatnih okolnosti-nevolja, već od onoga što će uraditi sa njima. Koje strategije vama pomažu da smanjite negativne uticaje brige i stresa u svom životu?

Preuzeto sa https://www.forbes.com/sites/tonygambill/2021/10/21/worry-and-stresswhy-it-is-important-to-understand-the-difference/?sh=693af69471c0