KRITIKOVATI

Toliko je lako pronalaziti greške i mane kod drugih, zar ne?

Dovoljno je pogledati društvene mreže i odmah imate pismeni dokaz. Ne mislim toliko na postove ili članke koji se objavljuju, već na komentare i reakcije, jedne zaista izopačene, druge okrutne i zlobne.

Ima ljudi koji se zaista svom dušom daju za kritikovanje, čak i kada objave imaju za cilj da prikažu nešto lepo i pozitivno. Uh! Kada bi se sva ta energija upotrebila za izgradnju nečeg pozitivnog, umesto za rušenje drugih … koliko bi se dobra moglo proizvesti za dobrobit čovečanstva.

U nekim slučajevima prepuštanje kritici dolazi gotovo spontano, istina, ali govorim vam da to ne samo da ne služi ničemu dobrom, već znatno pogoršava situaciju.

Bilo da se ljudi kritikuju iz zavisti, nepoverljivosti ili neodobravanja, posebno oni koji su postigli određeni „uspeh”, glupo je, kontraproduktivno i destruktivno.

Kritika nikada nije konstruktivna.

Ljudi koji žele da grade i da zaista pomognu, obavezuju se radeći, predlažući alternative, rešenja, bivajući bolji svakim danom… svakako ne pronalazeći greške drugima niti posvećujući vreme i resurse na uočavanje tuđih grešaka ili nedostataka.

Krećući se protiv ideja, izbora ili uspeha drugih ljudi, usporavamo svoj rast (svoj, više nego bilo čiji drugi).

To je kao kada bi atletičar u trci sa preponama umesto da trči i preskače prepreke da bi brzo stigao do cilja, zastajao na svakoj prepreci i obarao je! ili još gore, gurao druge sportiste …

Kritika je štetna i odraz je slabosti, ponekad čak i niskosti.

Svi smo mi, s vremena na vreme, pomalo skloni kritikovanju, moramo to priznati, ali to nije opravdanje i sam čin kritikovanja ne čini manje ružnim.

Kritika i zavist idu ruku pod ruku. Oba stava su parazitska: veoma loše navike.

Zlu se možemo suprotstaviti dobrom, ne kritikom.

Idiotizmu, mudrošću.

Nepravdi, pravdom.

Nedoslednosti, doslednošću.

Neznanju, znanjem.

Greškama, promenom, primerom ispravnog postupanja (budite promena koju želite da vidite u svetu) … a ne kritikom!

Kada uđemo u kompaniju i primetimo da vlada kriticizam, onda znamo da ćemo imati pune ruke posla! Najpre, treba promeniti ovu tendenciju, ukazujući pre svega preduzetniku na to koliko je stimulativnije, korisnije i produktivnije stvarati okruženje koje se zasniva na uvažavanju, na uočavanju jakih strana ljudi, ohrabrivanju, pozitivizmu.

Negativnost i kritika privlače još više negativnosti i kritike.

Pozitivnost i uvažavanje privlače još više pozitivnosti i uvažavanja.

Reč je o zakonu privlačnosti.

Zapitajte se, dakle: da li više volim da me kritikuju i prenose mi negativnost ili da me uvažavaju i prenose mi pozitivnost?

Eto, na osnovu svog odgovora, već znate šta je najbolje činiti, i to odmah!

Ana M. Alvarez