Motivisanje ljudi: biti srećan na poslu je važno!!!
Autor: Annie McKee
Ljudi su nekada verovali da ne morate biti srećni na poslu da biste uspeli. Nije bilo bitno da li volite ljude sa kojima radite ili delite njihove vrednosti. „Posao nije ličan,“ glasilo je razmišljanje. Ovo je potpuno pogrešno.
Moja istraživanja u desetinama kompanija i sa stotinama ljudi — kao i istraživanja koja su sproveli neuroznanstvenici poput Richarda Davidsona i V.S. Ramachandrana, te naučnici kao što je Shawn Achor — sve više ukazuju na jednostavnu činjenicu: srećni ljudi su bolji radnici. Oni koji su angažovani na poslu i sa svojim kolegama rade napornije — i pametnije.
Ipak, alarmantno veliki broj ljudi nije angažovan. Prema uznemirujućem Gallupovom izveštaju iz 2013. godine, samo 30% američke radne snage je angažovano. Ovo odražava ono što sam i sama videla u svom radu. Veoma malo ljudi je zaista „emocionalno i intelektualno posvećeno“ svojim organizacijama. Previše njih uopšte ne mari za ono što se dešava oko njih. Za njih je sreda samo dan koji treba preživeti da bi stigli do petka. S druge strane, gotovo jedan od pet zaposlenih je aktivno neangažovan, prema istom izveštaju Gallupa. Ovi ljudi sabotiraju projekte, rade iza leđa kolegama i uopšte prave haos na svojim radnim mestima.
Disengovani, nesrećni ljudi nisu zabavni za rad, ne doprinose mnogo i imaju negativan uticaj na naše organizacije (i našu ekonomiju). Još je gore kada su lideri neangažovani, jer oni zaraze druge svojim stavom. Njihove emocije i način razmišljanja u velikoj meri utiču na raspoloženje i performanse drugih. Na kraju krajeva, način na koji se osećamo je povezan sa time kako i šta mislimo. Drugim rečima, misli utiču na emocije, a emocije utiču na razmišljanje.
Vreme je da konačno srušimo mit da osećanja nisu bitna na poslu. Nauka je na našoj strani: postoje jasne neurološke veze između osećanja, misli i akcija. Kada smo pod uticajem jakih negativnih emocija, to je kao da nosimo konjske naočare. Fokusiramo se uglavnom — ponekad isključivo — na izvor bola. Ne obrađujemo informacije dobro, ne razmišljamo kreativno i ne donosimo dobre odluke. Frustracija, bes i stres uzrokuju da se važan deo nas ugasi — deo koji razmišlja i angažovan je. Disengagement je prirodan neurološki i psihološki odgovor na sveprisutne negativne emocije.
Ali nije samo negativne emocije ono na šta moramo paziti. Izuzetno jake pozitivne emocije imaju isti efekat. Neka istraživanja pokazuju da previše sreće može učiniti da budete manje kreativni i skloniji rizičnom ponašanju (setite se kako se ponašamo kada se zaljubimo!). Na poslu: videla sam grupe ljudi koje su u zanosu na prodajnim konferencijama i korporativnim motivacionim okupljanjima. Malo učenja ili inovacija proistekne iz tih sastanaka. Dodajte mnogo alkohola i imate gomilu drugih problema.
Ako možemo da se složimo da su naša emocionalna stanja na poslu važna, šta možemo da uradimo kako bismo povećali angažovanost i poboljšali performanse?
Tokom proteklih nekoliko godina, moj tim u Teleos Leadership Institute i ja proučili smo desetine organizacija i intervjuisali hiljade ljudi. Rani nalazi o vezama između osećanja ljudi i angažovanosti su fascinantni. Postoje jasne sličnosti u onome što ljudi kažu da žele i trebaju, bez obzira odakle dolaze, za koga rade ili šta rade. Često pretpostavljamo da postoje ogromne razlike između industrija i širom sveta, ali istraživanje izaziva tu pretpostavku.
Da bi bili potpuno angažovani i srećni, gotovo svi nam kažu da žele tri stvari:
1. **Smisleno viđenje budućnosti**: Ljudi žele da vide budućnost i da znaju kako se uklapaju u nju. Nažalost, previše lidera ne oslikava vrlo privlačnu viziju budućnosti, ne pokušava da je poveže sa ličnim vizijama zaposlenih i ne komunicira dobro. I zbog toga gube ljude.
2. **Svrha**: Ljudi žele da osećaju da njihov rad ima smisla i da njihov doprinos pomaže da se postigne nešto zaista važno. Osim za one na vrhu, vrednost za akcionare nije cilj koji uzbuđuje i angažuje. Ljudi žele da znaju da oni — i njihove organizacije — rade nešto veliko što je važno za druge.
3. **Odlični odnosi**: Znamo da ljudi dolaze u organizaciju i odlaze od šefa. Loši odnosi sa šefom su veoma bolni, isto kao i loši odnosi sa kolegama. Lideri, menadžeri i zaposleni nam svi kažu da su bliski, poverljivi i podržavajući odnosi od ogromne važnosti za njihovo raspoloženje i spremnost da doprinesu timu.
Sve u svemu, nauka o mozgu i naša organizaciona istraživanja zapravo razotkrivaju stare mitove: emocije su veoma važne na poslu. Sreća je važna. Da bi bili potpuno angažovani, ljudima su potrebni vizija, smisao, svrha i skladni odnosi.
Na pojedincima je da pronađu načine kako da žive svoje vrednosti na poslu i izgrade sjajne odnose. A na liderima je da stvore okruženje u kojem ljudi mogu da napreduju. To je jednostavno i praktično: ako želite angažovanu radnu snagu, obratite pažnju na to kako kreirate viziju, povezujete rad ljudi sa većom svrhom kompanije i nagrađujete ljude koji odražavaju pozitivne vrednosti.
