Prelep dan pred nama…

Divno jutro iskoristila sam da napišem par redova i, nadam se, doprinesem tome da u momentima kada se ne osećate najbolje umete da preokrenete situaciju u svoju korist. Misim na trenutke u kojima naš mozak automatski radi, a mi, nesvesni svoje moći i odgovornosti, dopustimo mu da nas povede pogrešnim putem.

Prepustite se suncu i uživanju, ako je moguće negde uz reku ili more…

Reči…

Divno jutro iskoristila sam da napišem par redova i, nadam se, doprinesem tome da u momentima kada se ne osećate najbolje umete da preokrenete situaciju u svoju korist. Misim na trenutke u kojima naš mozak automatski radi, a mi, nesvesni svoje moći i odgovornosti, dopustimo mu da nas povede pogrešnim putem.

Koliko je važno da umemo da upravljamo sobom i svojim unutrašnjim glasom?

Elite Academy Balkans, mlada i sjajna italijansko-srpska akademija u čijem sam sastavu već tri godine, bavi se konsultantskim radom, testiranjem zaposlenih, selekcijom, edukacijama i motivisanjem…. Moj najdraži deo su edukacije. Duboko verujem da je obrazovanje, kako formalno tako i neformalno, izuzetno važno za zdrav razvoj i jačanje ličnosti. Uliva snagu. Jača nas. Gradi naš karakter. Govorim kao profesor koji trinaest godina radi sa decom i odraslima, kao mentor u Elite Academy, kao prevodilac, NLP master i kao majka dva dečaka koja odgajam, uz svest o tome šta je učenje meni donelo u životu. I ne samo učenje, nego i PRIMENA! Posmatrajući iz svog modela sveta, nakon sticanja fakultetskih diploma, a budući da školski sistemi uglavnom ne rade na razvijanju finih veština koje su nam potrebne za građenje harmoničnih međuljudsih odnosa i čvrstih i zdravih veza, bitno je da osvestimo važnost rada na sebi, na osluškivanju svog bića i razvoju veština upravljanja vlastitim bićem.

Za mene je odskočna daska u pogledu uspešnog upravljanja sobom bilo upoznavanje sa NLP-om. NLP mi je uneo više radosti u život. Kako? Naučila sam šta sve utiče na to kako ja doživljavam svet, razmišljam i donosim odluke. Naravno, i beskrajno more ostalih korisnih tehnika za upravljanje sobom i vršenje uticaja na druge. Dublje sam razmišljala o svojoj komunikaciji sa drugima, pre svega verbalnoj i o uticaju koji imam na svoje najbliže okruženje. Moj prioritet u tom trenutku bio je odnos sa mojim sinom koji ulazi u pubertet. Dobrobiti i pozitivne efekte mog edukovanja osetili smo i on i ja, i prezadovoljna sam do sada postignutim rezultatima, a nadam se da će biti još bolje. Sva znanja koja sam stekla unosim i u naše edukacije. Osnovna edukacija kroz koju svaki polaznik treba da prođe jeste Lična efikasnost. Ali ne samo da prođe, već da počne da PRIMENJUJE sve što nauči. ,,Primena je moć!“, citiram S.S.

Naši resursi su naši izvori snage, podrške i pomoći. Možemo ih nositi u sebi, a mogu doći i spolja. Ono što nosimo u sebi jesu naši talenti, sposobnosti, stanje svesti, znanja, iskustva, osećanja itd. Što više radimo na osvešćivanju svojih misli i osećanja, to veću moć dobijamo. Što više poznajemo način na koji naš mozak funkcioniše, to smo više u stanju da razumemo druge. Kada osvestimo svoju misao, uverenje, ponašanje koje oni proizvode, dobre i loše ishode našeg ponašanja i uvidimo njihovu međusobnu povezanost, to ćemo više biti u stanju da shvatimo reakcije drugih ljudi. Ja pokušavam uvek da doprem do potrebe koju mi sagovornik pokazuje. Pažljivo slušam. Ne čujem uvredu, čujem potrebu. Naučila sam da pažljivo slušam i samu sebe, svoj unutrašnji glas, ali i da budem pažljivija kada se drugima obraćam, da osvestim nameru sa kojom ulazim u komunikaciju. Moje mišljenje je da je to ključni momenat koji nam omogućava da promenimo ponašanje i model funkcionisanja (uglavnom automatizovan: nadražaj-reakcija) koji nam nije koristan. Kažemo da nam ponašanje nije korisno onda kada nas udaljava od naših ciljeva. Radeći vežbe u kojima možemo osvestiti okidače nekorisnih akcija i vežbati upotrebu korisnijih modela značajno možemo poboljšati svoje JA i samim tim ceo svoj život. Ovo je određena vrsta selfcoaching-a, odnosno momenat u kom postupamo proaktivno (donosimo svesnu odluku kako ćemo da se ponašamo). Valja naglasiti da je potrebno vreme. Neće se pozitivna promena u našim glavama dogoditi preko noći. Ali postepeno ćemo uvideti da uspevamo, sve dok jednog dana ne uočimo da smo zapravo potpuno uspeli da eliminišemo nekorisne obrasce ponašanja i da smo sada drugačija, pozitivnija, vedrija osoba, sa mnogo više strpljenja i razumevanja. Znaćemo da smo uspeli onda kada uvidimo da više ne reagujemo na ,,dumiće koje nam drugi pritiskaju“, ali zaista ne reagujemo, kada nema ni neprijatnog osećaja u telu. 

Spoljni resursi dolaze nam od određenih osoba, mesta, uzora, knjiga, muzike, životinja, cveća, obrazovanja, odmora, sporta, nečijem osmehu, prijatnom povetarcu itd. Svako će pronaći svoj.

Edukacije Elite Academy pomogle su mnogim pojedincima u kreiranju srećnijeg i ispunjenijeg života i zbog toga smo posebno radosni i to nas inspiriše na dalji rad.

U nastavku navodim veličanstvenog H. Bukaja i priču u kojoj je, kako on kaže, zadatak svakoga da ,,pronađe skriveni dijamant“:

Kad sam prvi put došao u Jorgeovu ordinaciju, znao sam da neću vidjeti konvencionalnoga psihoterapeuta.

Claudia, koja mi ga je preporučila, upozorila me da je „Debeli“, kako ga je zvala, „pomalo specifičan“ (sic).

Meni je već bilo dosta konvencionalnih terapija, a posebno toga da se mjesecima dosađujem na kauču nekog psihoanalitičara. Tako sam ga nazvao i zatražio termin. Moj prvi dojam nadmašio je sva očekivanja. Bilo je vruće popodne …. Stigao sam pet minuta ranije i čekao na ulazu u zgradu dok nije došlo vrijeme. Točno u četiri i trideset pozvonio sam. Začuo se zvuk portafona pa sam se popeo na deveti kat. Ušao sam u hodnik.

Čekao sam. I čekao!

Kad mi je dosadilo čekati, pozvonio sam na zvono stana. Vrata mi je otvorio neki tip koji je na prvi pogled izgledao kao da je odjeven za piknik: nosio je traperice, tenisice i kričavo narančastu košulju. „Bok“, rekao mi je. Njegov me osmijeh, moram priznati, umirio.

„Bok“, odvratio sam. „Ja sam Demian.“

„Naravno. Što ti se dogodilo? Zašto ti je toliko trebalo da dođeš gore? Izgubio si se?“

„Nisam. Nisam zakasnio. Nisam htio zvoniti da ne smetam ako je netko unutra…“

„Da ne ‘smetaš’?“ oponašao me kimajući zabrinuto… I, kao da je govorio za sebe, nastavio. „Tako ti to rješavaš…“

Ostao sam bez riječi. Bila je to njegova druga rečenica i, nema sumnje, rekao je nešto što je bilo točno, ali…

Kakav gad!

Mjesto gdje je Jorge primao pacijente, a koje se ne bih usudio nazvati „ordinacijom“, bilo je poput njega: neformalno, neuredno, nesređeno, toplo, puno boja, začuđujuće i, zašto ne priznati, pomalo prljavo. Sjedili smou dva naslonjača, jedan nasuprot drugome, i dok sam mu govorio, Jorge je pio mate. Da, pio je mate tijekom seanse!

Ponudio me:

„Može“, rekao sam.

„Može što?“

„Može Mate.“

„Ne razumijem.“

„Prihvaćam mate.“

Jorge se uslužno i podrugljivo naklonio te rekao: „Hvala, veličanstvo, što prihvaćate mate… Zašto mi jednostavno ne kažeš želiš li mate ili ne umjesto da mi činiš usluge?“

Taj će me čovjek izluditi.

„Hoću!“ rekao sam.

Onda mi je Debeli dao mate.

Odlučio sam ostati još malo. Rekao sam mu, uz tisuću drugih stvari, da u meni nešto sigurno loše funkcionira jer imam poteškoće u odnosu s drugim ljudima, Jorge me upitao kako znam da je problem u meni. Odgovorio sam mu da sam imao poteškoće kod kuće s ocem, majkom, s bratom, s partnericom… i da je, u skladu s tim, problem sigurno u meni. Onda mi je, prvi put Jorge ispričao „nešto“.

Poslije sam, s vremenom, naučio da Debeli voli basne, parabole, priče, pametne fraze i autentične metafo-

re. Prema njemu, jedini način da shvatimo neki događaj jest ako ga ne proživimo izravno, taj da imamo jasnu unutarnju simboličnu sliku događaja.

„Basna, priča ili anegdota“, tvrdio je Jorge, „može dulje ostati u sjećanju nego tisuću teorijskih objašnjenja, psihoanalitičarskih interpretacija ili službenih analiza“.

Tog mi je dana Jorge rekao da možda nešto nije u redu sa mnom, ali dodao je da je moje zaključivanje opasno jer moj samooptužujući zaključak nije zasnovan na činjenicama koje ga potkrepljuju. Onda mi je ispričao jednu od onih priča koje priča u prvom licu, a za koje se nikad ne zna jesu li dio njegova života ili njegove mašte:

Moj je djed volio kapljicu.

Najviše je volio piti turski anis.

Pio je anis i dodavao mu vodu, da ga razblaži,

ali svejedno bi se napio.

Onda bi pio viski s vodom i napio bi se.

Pio bi i vino s vodom i napio bi se.

Sve dok se jednog dana nije odlučio izliječiti…

i ostavio je… vodu!“

Dok sam pisala, i pila jutarnju kafu, u pozadini sam slušala melodije koje vam navodim u nastavku

https://www.youtube.com/watch?v=fp_L2qRwpZU&ab_channel=CafeMusicBGMchannel i predlažem da poslušate dok radite ili čitate.

Divan dan vam želim!

Milena Torbica

Elite Academy Balkans