Kako da ne "izgorimo" uz fleksibilno radno vreme?

Na prvi pogled, Marko je bio uspešan. Još na početku karijere, dao je sve od sebe da se dokaže i stigao do pozicije partnera u uspešnoj beogradskoj advokatskoj kancelariji. Sada, kao jedan od najviših rukovodilaca, imao je veću slobodu da sam organizuje svoje vreme – i odlučio je da to iskoristi za suprugu i decu.

Za Marka to je značilo da svako jutro vozi decu u vrtić, da pokušava da završi radni dan do 16h kako bi proveo vreme sa porodicom pre večere, i da jednom nedeljno kasnije počinje s poslom kako bi ispratio mališane na školu plivanja u Sportskom centru „Banjica“.

Ali, kombinovanje porodičnog života i visoke poslovne pozicije značilo je da se Marko kasno uveče vraća za računar, pokušavajući da završi sve obaveze oko ponoći. Zatim bi navijao sat za 4:30 ujutru, kako bi stigao na trening u teretanu – koji je gotovo uvek gubio bitku sa dugmetom za „snooze“.

Marko je želeo da bude sjajan muž i otac, ali i da ostane na vrhu u poslu – bez da pri tome naruši zdravlje zbog neispavanosti i stresa. Iako je fizički bio prisutan kod kuće, osećao je da stalno „visi“ na poslu. I, kao što možeš da pretpostaviš – izgoreo je.

Prepoznaješ li se?
Fleksibilno radno vreme može izgledati kao nagrada – ali često se pretvori u „prokletstvo“. Posao se „razlije“ van radnog vremena – pa sve stižeš tek noću. Osećaš grižu savesti jer ne koristiš benefite koje firma nudi, a opet – i kad ih koristiš, ne stižeš ništa.

Kao coach-evi za upravljanje vremenom više od 20 godina, često viđamo isti obrazac: potpuno fleksibilan raspored = sagorevanje. Razlog? Nikada ne znaš da li radiš pravu stvar u pravo vreme. A i kad stigneš da se odmoriš – osećaš se krivim.

Evo kako da preokreneš stvari i uspostaviš kontrolu – i na poslu, i kod kuće:

🧭 1. Odredi šta je za tebe „dovoljno“
Kada nemamo meru za „dovoljno“ – stalno imamo osećaj da ne radimo dovoljno. Marko je, recimo, odlučio:

Da radi do 17h svakog dana (osim kad putuje).

Da se ne vraća za računar posle 22h osim u hitnim slučajevima.

Da izostavi jutarnje plivanje s decom radnim danima, ali da vikendom nadoknadi vreme.

Postavi i ti svoje granice:
✅ Kad počinješ i završavaš posao?
✅ Koji porodični trenuci su ti prioritet? (večera, izložba, utakmica?)
✅ Šta svesno propuštaš bez griže savesti?

💼 2. Fokusiraj se tamo gde daješ najveću vrednost
Srdjana, izvršna direktorka u regionalnoj IT firmi, osećala je istu vrstu krivice – stalno „ni tamo ni ovamo“. I dok je na poslu bila „na sastanku za sastankom“, pravi posao je završavala noću.

Napravili smo reviziju sastanaka:

Odbila je one gde nije potrebna.

Delegirala one koje mogu drugi.

Prisutna bila samo kad se donose odluke, ne i kad se razlažu zadaci.

Tako je konačno oslobodila prostor za strategiju i uticaj – a ne samo za „rešavanje zadataka“. Rezultat? Dobila je unapređenje – i konačno vikende samo za sebe i porodicu.

🚧 3. Ponekad moraš da razočaraš druge – da ne razočaraš sebe
Sanja, direktorka sektora u jednoj međunarodnoj organizaciji u Sarajevu, imala je sličan problem – fleksibilno vreme koristila je da tokom dana zove roditelje, pomogne prijateljici, javi se kolegama iz inostranstva uveče…

Ali krajem dana je bila istrošena i nervozna.

Odlučila je:

Tokom dana: bez privatnih poruka, osim u hitnim situacijama.

Noću: bez Zoom sastanaka osim ako su poslovno kritični.

Sve niske-prioritete prebacila za sledeću nedelju.

Da – nekima nije odmah prijalo. Ali ubrzo su dobili Sanju odmornu, prisutnu, jasnu. I mnogo korisniju.

📴 4. Budi 100% tu – ili 100% van
Nikola je partner u poznatoj firmi u Zagrebu, vodi još dva startapa i ima dvoje dece. Iako je fizički prisutan kod kuće, uvek je s jednim okom na telefonu.

Uveli smo pravilo:
📱 Telefon ostaje u fioci od 17h do 20h – dok je s porodicom.
📵 Vikendom – bez mejlova, osim za hitno, preko SMS-a.

Odjednom – mir, fokus, osmeh. Porodica mu je rekla da je „ponovo njihov“. On kaže da mu je ovo spasilo brak, leđa i živce.

✅ Zaključak za nas, ovde i sada
Na Balkanu često pokušavamo sve: da budemo vrhunski u poslu, uzorni roditelji, dostupni prijatelji – a pritom zdravi i srećni.

Ali fleksibilnost bez strategije = haos. Ako ne napraviš pravila – posao će ti uzeti i dušu i vreme.

Zato:

Postavi granice,

Odredi vrednosti,

Biraj prisustvo.

Jer tvoj život ne meri se satima provedenim za tastaturom – već kvalitetom trenutaka koje ne moraš da deliš s poslom.