PSIHOLOŠKA SIGURNOST NIJE "MAŽENJE"

Psihološka sigurnost. Nekada termin zaturen po psihološkim i menadžerskim udžbenicima, danas je postao popularan kao nova pesma na radiju. Svi o njemu bruje. Bezbroj menadžera, konsultanata i firmi za obuku kune se u stvaranje "psihološki bezbednog" okruženja. Hiljade članaka je napisano na tu temu.

Drago nam je što su firme konačno shvatile da im sposobnost da podignu kvalitet, stvore inovacije i pokidaju na tržištu zavisi od toga da li će im zaposleni reći šta stvarno misle. Dokazi da psihološka sigurnost poboljšava rezultate su neoborivi.

Međutim, kako je popularnost rasla, tako su rasle i zablude. Zbog toga, mnogi direktori i konsultanti, čak i oni koji su najveći zagovornici ove ideje, postaju frustrirani. Iskrivljena shvatanja im miniraju napredak. Na primer, lideri nam se žale kako su konstruktivne debate prekinute jer su učesnici, čije su ideje naišle na otpor, etiketirali proces kao "psihološki nebezbedan". Ovakvo pogrešno tumačenje je otrov za organizaciju. Ako se nastavi, uništiće samu suštinu psihološke sigurnosti: da se uči brže i pobeđuje u poslu.

Lideri koji zaista razumeju šta psihološka sigurnost jeste – a šta nije – komuniciraju to jasno, seku pogrešne pretpostavke u korenu i drže ljude fokusiranim na vrednost koja se dobija iz iskrenosti. Ovaj članak je napisan da im u tome pomogne.

Zabluda 1: Psihološka sigurnost znači da moramo da budemo fini jedni prema drugima.
Jelena, konsultantkinja iz Beograda, nedavno nam je rekla da stalno čuje klijente kako govore: "Mi imamo psihološki siguran tim; znamo to jer se nikad ne svađamo." Kao ekspert, ona je u tome odmah prepoznala alarm. Zaista, mišljenje da se psihološka sigurnost svodi na finoću i osećaj ugodnosti je najčešća i najopasnija zabluda.

Evo u čemu je problem: "Biti fin" je u ovom kontekstu šifra za "Nemoj da kažeš šta stvarno misliš (osim ako je to nešto lepo)". To je sušta suprotnost iskrenosti. Naravno, ako misliš da je prezentacija tvog kolege bila briljantna, reci to! Ali ako je prezentacija bila promašaj, tvoja je dužnost da to kažeš, jasno i konstruktivno. Da bi firme danas uspele, ljudi moraju neprestano da uče, a taj proces je često neugodan.

Sigurnost i komfor nisu ista stvar. Sigurnost je stanje zaštićenosti od opasnosti. Komfor je stanje prijatnosti. U želji da budu "fini", ljudi izbegavaju da budu iskreni i, svesno ili ne, postaju saučesnici u stvaranju neznanja i osrednjosti. Timovi koji ne iznose teške istine na videlo postižu lošije rezultate od onih koji to rade. Setite se samo propalih projekata i firmi za koje su svi znali da idu u propast, ali niko nije smeo da "talasa".

Psihološku sigurnost je najbolje shvatiti kao zajedničku dozvolu za iskrenost bez dlake na jeziku. To je uverenje da je u redu preuzeti rizik da postaviš pitanje, priznaš grešku ili se ne složiš sa kolegom. Ne znači da će ti debata biti prijatna. Znači da veruješ da se od tebe očekuje da kažeš istinu.

Da budemo jasni, ne zagovaramo grubost. Psihološka sigurnost je u skladu sa dobrotom, ali hajde da razlikujemo finoću od dobrote. Biti fin je lak izlaz iz teškog razgovora. Biti dobar kolega znači biti pun poštovanja, brižan i iskren.

Zabluda 2: Psihološka sigurnost znači da će biti po mome.
Jedan direktor nam se požalio da mu je zaposleni rekao: "Nisi podržao moju ideju na sastanku, i zbog toga sam se osetio psihološki nebezbedno."

Taj zaposleni nije razumeo da je poenta psihološke sigurnosti da se osigura da lideri i timovi čuju šta ljudi misle. Poenta nije da se nateraju da se slože sa onim što čuju. Cilj je da se donese najbolja odluka. Psihološka sigurnost nije poklon za pojedinca, već klima za ceo tim. Lider ne mora da se složi sa svima. I ne sme da toleriše loše ponašanje. Sankcije za maltretiranje, nepoštovanje i neetičko ponašanje su ključne za zdravu klimu.

Zabluda 3: Psihološka sigurnost znači sigurnost posla.
Kada je jedna velika IT firma u Beogradu objavila masovna otpuštanja, društvene mreže su se usijale komentarima zaposlenih da je to protivno posvećenosti kompanije psihološkoj sigurnosti.

Ali psihološka sigurnost ne znači slobodu od otkaza. To je sloboda da budete konstruktivno iskreni. Ironično, zaposleni koji je na sastanku sa upravom kritikovao odluku o otkazima, time je dokazao da psihološka sigurnost postoji. Verovao je da može da ustane i kaže šta misli bez straha da će ga to koštati karijere.

Zabluda 4: Psihološka sigurnost zahteva kompromis sa rezultatima.
Neki lideri brinu da će, ako stvore psihološki sigurno okruženje, teško moći da zahtevaju odgovornost i vrhunske rezultate. Misle da su te dve stvari na suprotnim stranama vage. To je potpuno pogrešno.

Psihološka sigurnost i odgovornost su dve različite dimenzije. Kada su obe na niskom nivou, imate apatiju i loše rezultate. Kada imate visoku sigurnost, a niske standarde, imate zonu komfora gde niko ne "gine" za posao. Ali kada imate visoke standarde i visoku psihološku sigurnost, tada dobijate zonu vrhunskih performansi. To je mesto gde se dešava učenje, inovacija i gde se pobeđuje, jer se informacije dele slobodno i svi su posvećeni istom, visokom cilju.

Zabluda 5: Psihološka sigurnost je pravilnik ili zakon.
Neke države i kompanije pokušavaju da "uvedu" psihološku sigurnost dekretom. To je zabluda da se ona može nametnuti. Ne možete narediti psihološku sigurnost, kao što ne možete narediti poverenje ili motivaciju.

Zapravo, takav pristup je kontraproduktivan. Ako ljudima kažete "morate biti psihološki sigurni, inače...", rezultat će biti da će lideri poslednji saznati šta se stvarno dešava. Psihološka sigurnost se ne stvara pravilnikom; ona se gradi u timu, interakciju po interakciju, sastanak po sastanak.

Zabluda 6: Psihološka sigurnost mora da krene od vrha.
Često čujemo da direktor mora biti taj koji će uspostaviti psihološku sigurnost. Istina je da lideri imaju ogroman uticaj. Ali na kraju, psihološku sigurnost grade svi – na svim nivoima.

Ona je lokalni fenomen. U istoj firmi, sa istim generalnim direktorom, možete imati timove koji su fantastična mesta za rad i učenje, i timove koji su paralisani strahom. To nam govori da možete stvoriti motivisan, psihološki siguran i uspešan tim bilo gde. Počnite od svog tima. Svako može da postavlja pitanja, da podstiče druge i da na tuđe ideje reaguje produktivno, a ne kazneno.

Mapa Puta: Kako Stvarno Izgraditi Psihološku Sigurnost
Sada kada znate šta je istina, evo nekoliko jednostavnih praksi koje možete primeniti.

1. Duplirajte fokus na ciljeve i na to ZAŠTO su važni.
Vratite fokus tamo gde pripada – na ključne ciljeve tima i zašto su oni bitni. Psihološka sigurnost nije cilj sam po sebi; ona je samo sredstvo za postizanje uspeha. Ironično, prvi korak u izgradnji psihološke sigurnosti je da manje pričate o njoj, a više o cilju, kontekstu i zašto je glas svakog od vas neophodan.

Sanja, konsultantkinja, unajmljena je da "stvori psihološku sigurnost" u jednom tehnološkom timu. Umesto toga, pomogla im je da se fokusiraju na to kako da postanu efikasan liderski tim na surovom tržištu. Jednom kada su to uradili, psihološka sigurnost (merena anketom) je porasla. Ambiciozan cilj, koji podseća ljude zašto je njihov posao važan, olakšava im da preuzmu rizik i saopšte loše vesti ili se ne slože sa većinom.

2. Podignite kvalitet timskih razgovora.
Jednom kada su svi na istoj talasnoj dužini oko cilja, počinje pravi posao. Razgovori su alat kojim se obavlja posao. Kvalitet vaših razgovora određuje kvalitet vaših rezultata.

Najbolji način da ojačate psihološku sigurnost je da vodite razgovore tako da se informacije dele iskreno i obrađuju promišljeno. To podrazumeva postavljanje dobrih pitanja, pažljivo slušanje i guranje ka zaključcima. Lideri moraju biti arhitekte kvalitetnih razgovora.

Jedan lider je bio zabrinut što je njegov tim "previše fin". Organizovao je sastanak pod nazivom "bez rukavica" kako bi vežbali iskrenost. Eksplicitno je tražio od tima da probaju novu vrstu razgovora. Tako se gradi psihološka sigurnost, interakciju po interakciju.

Da li vaš tim vodi kvalitetan razgovor?
Doprinos i slušanje: Da li ljudi govore otvoreno ili "uvijaju u oblande"? Da li jedna osoba dominira ili su svi uključeni?
Balans zastupanja i propitivanja: Da li samo gurate svoje ideje ili postavljate pitanja da biste razumeli druge? Pitanja poput: "Šta nam ovde fali? Ko ima drugačiji pogled?"
Napredak: Da li osećate da bolje razumete temu kako razgovor odmiče? Ili se vrtite u krug?

3. Uspostavite rituale za analizu i praćenje napretka.
Psihološka sigurnost se učvršćuje kroz strukture i rituale koji teraju timove da pričaju o svom napretku. Nije bitno kako to radite, bitna je disciplina da se iskreno proceni šta se dešava – i sa poslom, i sa klimom u timu.

U jednoj kompaniji su uveli nedeljne "kancelarijske sate" gde svako može da svrati i priča o čemu god želi. Takođe su pokrenuli analize nakon neuspeha, koje su iz šale nazvali "žurke neuspeha". Vođa jednog tima je, inspirisan time, postavio "zid grešaka" na kojem su delili priče o pametnim rizicima koji se nisu isplatili, kako bi svi učili iz toga.

Zablude o psihološkoj sigurnosti koče napredak organizacija. Neki su je čak otpisali kao prolazni menadžerski hir. Ipak, dublje razumevanje pokazuje da je potreba za njom tu da ostane. Stvaranje takvog okruženja možda nije lako, a praktikovanje nije uvek udobno. Ali u svetu koji se menja brzinom svetlosti, iskreni razgovori zasnovani na podacima su vredniji nego ikad.

Na kraju krajeva, psihološka sigurnost se svodi na promenu očekivanja o tome kako radimo zajedno da bismo uspešno prošli kroz oluje koje su pred nama.